Задатак 4

4. Прочитај два текста о Илији Бирчанину. 

Испод сваког текста напиши да ли је у њему Илија Бирчанин представљен као књижевни лик или као историјска личност.

Илија Бирчанин, оберкнез у Ваљевској Подгорини. Био је међу првима на које су Турци ударили у „сечи кнезова“. Погубио га је дахија Фочић Мехмед-ага.

1. ____________________________ 

Док погубим Бирчанин Илију,

Оберкнеза испод Међедника; [...]

Он буздован о ункашу носи,

А бркове под калпаком држи,

Он Турчину не да у кнежину...

2. ___________________________

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Да би се одговорило на ово питање, битно је знати разлику између књижевног лика и историјске личности, односно књижевности и историје.

Књижевни лик није исто што и историјска личност. Књижевни лик је измишљен. Све што припада књижевности и књижевном делу је производ пишчеве маште. Песма јесте настала на основу историјског догађаја, али начин на који је описана није историјски, чињенични, већ народни певач тај догађај тумачи на свој начин, субјективно.

Са друге стране, историјска личност и подаци о њој су научне чињенице, оно што се заиста догодило. На те податке можемо да се позовемо. Они су објективни, чињенични, научни. 

На основу тога можемо да закључимо да први текст износи чињенице о Илији Бирчанину које се не могу променити без обзира ко говори о томе. У првом тексту ради се о Илији Бирчанину, историјској личности. 

У другом тексту наведене су речи Фочић Мехмед-аге из песме Филипа Вишњића „Почетак буне против дахија“. У тим стиховима Илија Бирчанин је описан као храбар човек, који се не боји Турака, туче их и не да им у кнежевину. То је начин на који је српски народ представљао своје кнежеве, али речи Фочић Мехмед-аге смислио је Филип Вишњић и сама ситуација је измишљена.  

Под 1) одговор је историјска личност, под 2) одговор је књижевни лик. 

Задатак 3

3. Прочитај текст који се налази у књижевном подлиску и одреди његову сврху.

Бел Муни

Али, обећали сте!

„Зашто одрасли не мисле оно што говоре?“ Несташна, неуредна и неодољива

Цица враћа нам се у серији нових авантура. Овог пута она каже: „Али, обећали сте!“

Цица открива да одрасли понекад дају обећања која не могу да испуне. Међутим, то

исто раде и деца.

Издавач: Ружно паче

ISBN: 86-7608-007-0

Број страна: 64

Сврха наведеног текста је да:

а) рекламира јефтину књигу за децу;

б) обавести да је изашла нова књига;

в) заинтересује за авантуре одраслих;

г) опише како се понашају нека деца.

Заокружи слово испред тачног одговора.

ОБЈАШЊЕЊЕ:

У тексту су наведене следеће информације (по реду):

- аутор,

- назив књиге,

- назив главног лика (уз опис њеног карактера),

- информација да се главни лик враћа, у значењу да поново читамо о Цици (ово није прва књига, ово је наставак прича о главном лику),

- у овој књизи тема су обећања одраслих која се не одржавају,

- и да то раде и деца,

- издавач, регистрациони број и број страна.

Укратко, ово је информација о томе да је изашла нова књига Бела Муна. 

Понуђени одговори су: 

- реклама - реклама je понуда производа купцу и треба да наведе на куповину (рецимо: „Морате да прочитате нову књигу Бела Муна...“), а овде су само информације о књизи. 

- обавештење - наведени текст има све одлике обавештења, сазнали смо најбитније податке о књизи (аутор, главни лик, тема, издавач, регистрациони број књиге), и ово је тачан одговор,

- ни у једном делу овог текста се не помињу авантуре одраслих,

- из текста се може видети да се Цица, главни лик, понаша као сва деца, а одрасли око ње као сви одрасли.

Одговор је под б)

Задатак 2

2. Прочитај текст и одреди његову сврху. 

ЈАБУКА КОЈА РАЗМИШЉА

Неко га зове глаголски прилог, неко партицип, неко герунд, за старе Грке је био „метихикос“, а за Русе „деепричастие“. Како год да звучи, свуда су с њим исте муке. Веома је згодан да се њиме скрати реченица, али управо зато...

Увек ће, ваљда, бити ђака који пишу „Размишљајући о сили теже, крај саме његове (Њутнове) главе пала је једна јабука...“ и увек ће учитељ морати да објашњава да тако мисаоне јабуке не постоје, да је требало написати или „Док је размишљао о сили теже...“ или „Размишљајући о сили теже, приметио је како крај његове главе пада јабука“.

Другим речима, субјекат глагоског прилога мора бити исти као и субјекат главне реченице. 

(Иван Клајн, ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ)

Сврха наведеног текста јесте да:

а) преприча познату анегдоту о Њутну и јабуци;

б) истакне да и други језици имају глаголски прилог;

в) укаже на погрешну употребу глаголског прилога;

г) докаже да глаголски прилог скраћује реченице. 

Заокружи слово испред тачног одговора. 

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Прво ћемо погледати шта пише у тексту, као што задатак и захтева.

Овај текст говори о глаголском прилогу и његовој употреби. Да видимо шта све пише:

- да глаголски прилог имају сви језици, под различитим именима;

- да свуда постоји погрешна употреба овог глаголског облика;

- наведен је замишљени пример ученика који погрешно употребљава глаголски прилог, причајући о Њутну;

- да учитељ у том примеру стално мора да исправља ученика и подсећа на правилну употребу глаголског прилога;

- на крају је дефинисано правило употребе глаголског прилога.

Одговоре нуде следеће опције:

а) испричана је анегдота о Њутну и јабуци - није то циљ овог текста, већ је само замишљен неки ученик који, причајући о Њутну и јабуци, греши при употреби глаголског прилога. 

б) јесте поменуто, али није то циљ текста, то је више била уводна реченица која напомиње да у свим језицима постоји погрешна употреба глаголског прилога, па и код нас;

в) ово је тачан одговор. Поставља се питање: како то знамо? Читав текст је написан да би се на крају дало правило о тачној употреби глаголског прилога, како се не би грешило.

г) нигде не пише да глаголски прилог скраћује реченице.

Тачан одговор је под в)

Задатак 1

Основни ниво

Вештина читања и разумевање прочитаног

1.   Прочитај текст и одреди његову сврху.

Мирослављево јеванђеље биће изложено у соби на првом спрату Народног музеја у Београду у току јесени. Према правилима о излагању, дело ће бити доступно грађанима десет дана. Снимање неће бити дозвољено.

Наведени текст:

а) описује;

б) коментарише;

в) дефинише;

г) обавештавa.

Заокружи слово испред тачног одговора.

ОБЈАШЊЕЊЕ:

У овом питању се тражи да се препозна намера онога који нам се обраћа: да ли му је циљ да опише, коментарише, дефинише или обавести. У сваком од ових случајева текст би био написан другачије. 

У случају да текст нешто описује, појам (Мирослављево јеванђеље) би требало да нам створи слику тог предмета у нашој свести, па би се причало о величини књиге, броју страна, боји корица, изгледу корица, изгледу страница. Јасно је да то овде није случај. 

Ако текст нешто коментарише, прво би се изнела информација (о томе да ће Мирослављево јевађеље бити изложено), а онда би се на основу тога донео некакав закључак или коментар, став онога који пише, на пример:

Мирослављево јевађеље ће бити изложено, и то је врло битно за људе који желе да виде овај споменик српске културе. Подвучени део реченице би био коментар, пишчев став о догађају. 

Ако се појам дефинише, онда се он наведе, па се у наставку даје објашњење тог појма. Дефиниција би изгледала овако: Мирослављево јеванђеље је књига из 12. века, писана на српскословенксом језику, ћирилицом. Ни то овде није случај. 

И на крају, обавештење има за циљ да нам да информације потребне како бисмо знали шта се дешава, где се то дешава, кад, у које време. Управо на та питања одговара текст који читамо у првом задатку, где ће бити изложено Мирослављево јеванђење, када, колико дуго ћемо моћи да га видимо. Одговор је под г, наведени текст обавештава.