Задатак 21

Прочитај одломак из романа Смрт на Нилу Агате Кристи. Подвуци у наведеном одломку реченицу која се може изоставити, а да се притом не наруши ток приче.

– То је Херкул Поаро, онај детектив – рече госпођа Алертон сину.

Она и њен син седели су у љубичастим столицама исплетеним од трске. Посматрали су

две прилике које су се удаљавале – омањег човека у белом оделу и витку девојку. Тим

Алертон се жустро усправи на столици.

– Онај мали смешни човечуљак? – упита запањено...

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Поред нарације и дескрипције, постоје још два облика приповедања, а то су монолог и дијалог. Монолог подразумева да једна особа говори (наглас), а дијалог је разговор књижевних ликова. 

Овај одломак је пример за дијалог.

За дијалог је битно да видимо шта један лик каже другоме, како ова друга особа реагује на то, и на основу свега тога, можемо утврдити нешто о карактерима људи који учествују у дијалогу, о њиховим односима, уверењима...

Пред нама је текст из криминалистичког романа. Шта можемо да закључимо?

У овој сцени су госпођа Алертон и њен син, посматрају неког човека и девојку, госпођа Алертон каже сину да је тај човек Херкул Поаро, а да је Тим Алертон тиме запањен. 

Шта смо изоставили у овом препричавању?

Она и њен син седели су у љубичастим столицама исплетеним од трске, 

и то је реченица коју треба подвући. 

Оно што нас интересује је шта раде, шта су видели и како су реаговали на то, све остало су детаљи који, ако их нема, неће променити ток приче. 

Задатак 20

Прочитај одломак из приповетке Гугутка Борисава Станковића. Подвуци реченицу коja

се може изоставити, а да се притом не наруши ток приче.

Ишли смо ћутке. Старац је ишао несигурно. Једнако се загледао да му што не

фали. Дотеривао појас, чакшире и чистио се.

Уђосмо у махале. Старац ми поче причати. Распитивао ме је. Онда поче о мојима.

Како је с мојим оцем живовао, путовао по Турској, ишли чак у Серез за еспап... Глас му

је био слаб, али није дрхтао, пиштао као други старачки гласови, већ као једва, једва

излазио из њега. Сунце се клонило западу. Дођосмо до Итине касапнице.

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Пре него што уопште погледамо шта пише у овом одломку из приповетке, треба се подсетити да постоје два основна облика приповедања у књижевним делима: приповедање (другачије се зове нарација, а онај који приповеда, прича причу, наратор, или приповедач) 

и описивање (дескрипција)

То је теорија, али шта то значи? 

Нарација или приповедање подразумева да неко прича о догађају, а ако прича о догађају, онда мора да помиње и ликове, људе који у њему учествују. Један догађај изазива други и заједно, они праве причу коју је могуће препричати. 

Описивање или нарација је другачија врста приповедања. Када некога или нешто описујемо, нема догађања, само припремамо оне који нас слушају тиме што им причамо какво је место или човек који је битан за нашу причу. 

Ако сада погледамо одломак, видећемо да нам наратор, приповедач, прича о следећим догађајима:

- приповедач и старац иду, ћуте, старац је несигуран, гледа по себи

- ушли су у неко место, махалу, старац почиње да прича, пита приповедача о породици, зна му оца, заједно су путовали, глас му је слаб, као да нема снаге

- долазе до касапнице

Намера приповедача јесте да нам опише време које је провео уз старца, и информације о њему су битне, он је предмет овог одломка. 

У том случају, шта је мање важно, ако је лик старца тема? Реченица:

Сунце се клонило западу, 

њу треба подвући и то би био тачан одговор. 

Задатак 19

Прочитај текст и одреди који је податак важан за есеј као књижевну врсту.

Есеј је краћа прозна врста у којој се обрађује разноврсна тематика, било из

живота или из науке, на начин који укључује размишљање и закључивање. Назив „есеј“

долази од француске речи essai. У есеју до изражаја долази лични став писца, његов

избор проблема о којима пише и његов властити начин излагања и закључивања, али

морају бити присутне и вредности које приписујемо науци и филозофији: одређена

доследност у закључивању, увиђање важности неких тема и склоност према мисаоној

разради проблематике.

Есеј је често посвећен управо књижевности, па се у њему на уметнички вредан

начин обрађују теме којима се бави наука о књижевности. Зачетник есејистичке прозе,

француски писац Монтењ, у делу Есеји обрађује најразличитије теме на начин својствен

есејистичком приступу. У нашој књижевности есеје су, између осталих, писали Богдан

Поповић и Исидора Секулић.

Заокружи слово испред податка који је важан за есеј као књижевну врсту.

а) Назив „есеј“ долази од француске речи essai.

б) У есеју до изражаја долази лични став писца.

в) Зачетник есејистичке прозе је француски писац Монтењ.

г) Есеје су писали Богдан Поповић и Исидора Секулић.

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Већ смо рекли у претходном посту шта је важна информација за један текст - она која дефинише појам. У овом тексту нам се тражи да нађемо важан податак о есеју.

Реченице по а, б, в, г, треба да посматрате као тезе текста који треба да прочитате (као када учите дужи текст, па подвлачите само најбитније информације, не цео текст). Шта нам је битно? Дефиниција, или, још једноставније, тражимо одговор на питање шта је есеј. 

Под а) нам се нуди порекло речи есеј, али то није одговор на наше питање. 

Под б) нам се даје информација шта је есеј, да је то текст у коме до изражаја долази лични став писца. 

Под в) нам се говори о томе ко је први почео да пише есеје, али не шта је то. 

Под г) је информација ко је у српској књижевности писао есеје, али не шта је есеј. 

Тачан одговор је под б) У есеју до изражаја долази лични став писца. 

Међутим, много је важније да схватимо зашто је то тачан одговор. Битна информација о неком појму је она која одређује тај појам, каже нам шта је то и њу треба издвојити. 

Задатак 18

Подвуци у тексту две реченице у којима су исказане најважније информације у вези с

молекулима.

О молекулима

За молекуле се може рећи да представљају најситније могуће делове неке супстанце

који још увек задржавају особине те супстанце. Молекул шећера је најситнији део

шећера с тим особинама. Као што се атоми удружују у молекуле, молекули се удружују

у огромне скупове и тако граде тела која су доступна нашим чулима. Једно зрно шећера

је сачињено од огромног броја молекула шећера. Занимљиво је поменути то да се лед,

вода и водена пара састоје од потпуно истих молекула. Разлика која постоји између те

три супстанце проистиче само из начина на који се молекули међусобно удружују.

(Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета)

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Прво је битно одредити шта значи најважнија информација о нечему у тексту. Тражимо дефиниције - шта је то, како функционише...

Прва реченица гласи:

За молекуле се може рећи да представљају најситније могуће делове неке супстанце

који још увек задржавају особине те супстанце. 

Ово јесте битно и треба да се подвуче, јер одређује шта су молекули. 

Друга реченица:

Молекул шећера је најситнији део шећера с тим особинама.

Ово не може бити одговор, она не говори о молекулима уопште, већ је само примена, пример за дефиницију, а пример је молекул шећера. 

Трећа реченица:

Као што се атоми удружују у молекуле, молекули се удружују у огромне скупове и тако граде тела која су доступна нашим чулима.

Ово је битно, ова реченица показује како се понашају молекули, а нас интересују молекули УОПШТЕ. 

Четврта, пета, шеста реченица:

Једно зрно шећера је сачињено од огромног броја молекула шећера. Занимљиво је поменути то да се лед, вода и водена пара састоје од потпуно истих молекула. Разлика која постоји између те три супстанце проистиче само из начина на који се молекули међусобно удружују.

Ово нису битне реченице, ово су само примери, примене правила. 

Да закључимо: оно што је битно у овом тексту су само реченице у којима се говори о молекулима уопште, а све остало, прича о молекулима шећера и воде само су примери тврдњи. 

Треба подвући прву и трећу реченицу, или овако:

За молекуле се може рећи да представљају најситније могуће делове неке супстанце

који још увек задржавају особине те супстанце. Молекул шећера је најситнији део

шећера с тим особинама. Као што се атоми удружују у молекуле, молекули се удружују

у огромне скупове и тако граде тела која су доступна нашим чулима. Једно зрно шећера

је сачињено од огромног броја молекула шећера. Занимљиво је поменути то да се лед,

вода и водена пара састоје од потпуно истих молекула. Разлика која постоји између те

три супстанце проистиче само из начина на који се молекули међусобно удружују.

Задатак 17

Прочитај текст, а потом одговори на захтев.

Име и презиме

Лично име увек долази испред презимена, нпр. Петар Васић; обрнути поредак

(Васић Петар) треба примењивати само у списковима, где је неопходан због азбучног

реда.

Мушка презимена се морају мењати по падежима као и имена (за Петра Васића,

с Петром Васићем, не за Васић Петра и сл.). Ако истом презимену претходе мушка и

женска имена, презиме ће бити непроменљиво једино ако је женско име на последњем

месту: од Гордане, Петра и Бранка Васића; од Петра, Бранка и Гордане Васић.

(Иван Клајн, Речник језичких недоумица )

Ако је, на основу текста, тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н.

Тврдња                                                                                                      Тачно      Нетачно

Редослед имена и презимена увек је произвољан.                                Т                Н

Презиме после женског имена не мења се по падежима.                    Т                Н

Презиме после мушког имена мења се по падежима.                          Т                Н

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Прво што се тражи у овом задатку јесте да се одговори на тврдњу да ли је тачно да је редослед имена и презимена увек произвољан. 

Тражимо баш то у тексту. Прва реченица почиње са:

Лично име увек долази испред презимена, 

и то је оно што је потребно. Закључак је да редослед није произвољан, и да је прва тврдња нетачна.

Друга тврдња је да се презиме после женског имена не мења по падежима. Последња реченица у тексту гласи:

презиме ће бити непроменљиво једино ако је женско име на последњем

месту, 

што значи да се презиме не мења по падежима ако је женско име испред њега, кажемо од Бранка Васића, али од Гордане Васић, презиме се није променило у другом случају. 

Друга тврдња је тачна. 

Трећа тврдња је дали се презиме после мушког имена мења по падежима. Прва реченица у последњем пасусу гласи:

Мушка презимена се морају мењати по падежима,

што значи да је ова тврдња тачна, да се и презиме и мушко име мењају по падежима. 

Одговор на ово питање би био:

НЕТАЧНО, 

ТАЧНО,

ТАЧНО 

Задатак 16

Прочитај текст, a потом одговори на захтев.

Буквар

Реч буквар настала је давно. Тада, у језику наших предака, реч буква значила je

и врсту дрвета и оно што ми данас подразумевамо кад кажемо слово: „писани знак за

глас“. По томе је и књига из које се уче слова, или „букве“, добила назив – буквар.

У буквалном преводу на данашњи језик, буквар би био словар, али га нико тако

не назива, јер је већ раније словар значио „речник“ (према старој словенској речи слово

– реч).

Уместо буквар говори се код нас још и почетница, зато што је то прва, почетна

књига у основној школи. Некада се буквар називао азбуквар и бекавица, јер се из њега

учила азбука и срицала се, „бекала“ слова.

(Милан Шипка, Приче о речима)

Повежи, на основу текста, речи које су се некада користиле са речима које су их у

данашњем језику замениле.

НЕКАДА:                                                                                         ДАНАС:

1. слово                                                                                           а) буквар

2. бекавица                                                                                    б) речник

3. буква                                                                                           в) слово

4. словар                                                                                         г) реч

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Кренућемо од прве речи која се некад користила, слово. Ова реч се у тексту помиње два пута, први пут у другој реченици првог пасуса, где пише да је реч буква некада значила оно што данас значи слово, и на крају првој пасуса (погледајте у загради), да је некада слово значило реч. Ово можемо искористити за два одговора - спојићемо број 1. слово, са г) реч, и број 3, буква, са в) слово. 

Остале су нам бекавица и словар. 

Погледајмо последњу реченицу у тексту:

Некада се буквар називао азбуквар и бекавица. 

То је довољно за одговор. Спојићемо број 2, бекавица,  са речју под а), буквар.

И на крају словар. 

У последњој реченици првог пасуса наћи ћете реченицу:

У буквалном преводу на данашњи језик, буквар би био словар, 

тако да се реч под 4, словар, може спојити са речју буквар. 

На крају, требало би да је одговорено на следећи начин:

1. - г)

2. - а)

3. - в)

4. - б)

Спојиче

Задатак 15

Прочитај одломак из текста преузетог из Политикиног Забавника од 19. 11. 2010.

Рођени у новембру

21. новембар 1694. Рођен је Волтер, француски филозоф.

23. новембар 1864. Рођен је Стеван Сремац, српски писац.

24. новембар 1864. Рођен је Тулуз Лотрек, француски сликар.

19. новембар 1917. Рођена је Индира Ганди, индијска државница.

19. новембар 1922. Рођен је Рајко Митић, прослављени спортиста.

20. новембар 1959. „Рођена је“ Декларација о правима детета.

У истом веку рођени су:

а) спортиста и филозоф;

б) државница и спортиста;

в) сликар и државница;

г) филозоф и сликар.

Заокружи слово испред тачног одговора.

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Оно што се тражи јесте одговор на питање ко је рођен у истом веку. На ово питање ћемо одговорити принципом елиминације. 

Под а) је понуђен одговор спортиста и филозоф. Погледајте са десне стране списка делатности људи који су наведени, а са леве стране, где су уписане године, само прва два броја године. Спортиста је рођен 1922 (гледамо 19, ради се о  20. веку), а филозоф је рођен 1694, закључак је да а) није одговор. 

Под б) државница је рођена 1917, а спортиста 1922, овде се прве две цифре поклапају, дакле, ово може бити одговор. 

Под в) сликар и државница - државница 1917, а сликар 1864, под в) није одговор. 

Под г) филозоф је рођен 1694, а сликар 1864, ни ово није одговор. 

Двоје људи који су рођени у истом веку су под б), државница и спортиста