Задатак 2

2. Прочитај текст и одреди његову сврху. 

ЈАБУКА КОЈА РАЗМИШЉА

Неко га зове глаголски прилог, неко партицип, неко герунд, за старе Грке је био „метихикос“, а за Русе „деепричастие“. Како год да звучи, свуда су с њим исте муке. Веома је згодан да се њиме скрати реченица, али управо зато...

Увек ће, ваљда, бити ђака који пишу „Размишљајући о сили теже, крај саме његове (Њутнове) главе пала је једна јабука...“ и увек ће учитељ морати да објашњава да тако мисаоне јабуке не постоје, да је требало написати или „Док је размишљао о сили теже...“ или „Размишљајући о сили теже, приметио је како крај његове главе пада јабука“.

Другим речима, субјекат глагоског прилога мора бити исти као и субјекат главне реченице. 

(Иван Клајн, ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ)

Сврха наведеног текста јесте да:

а) преприча познату анегдоту о Њутну и јабуци;

б) истакне да и други језици имају глаголски прилог;

в) укаже на погрешну употребу глаголског прилога;

г) докаже да глаголски прилог скраћује реченице. 

Заокружи слово испред тачног одговора. 

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Прво ћемо погледати шта пише у тексту, као што задатак и захтева.

Овај текст говори о глаголском прилогу и његовој употреби. Да видимо шта све пише:

- да глаголски прилог имају сви језици, под различитим именима;

- да свуда постоји погрешна употреба овог глаголског облика;

- наведен је замишљени пример ученика који погрешно употребљава глаголски прилог, причајући о Њутну;

- да учитељ у том примеру стално мора да исправља ученика и подсећа на правилну употребу глаголског прилога;

- на крају је дефинисано правило употребе глаголског прилога.

Одговоре нуде следеће опције:

а) испричана је анегдота о Њутну и јабуци - није то циљ овог текста, већ је само замишљен неки ученик који, причајући о Њутну и јабуци, греши при употреби глаголског прилога. 

б) јесте поменуто, али није то циљ текста, то је више била уводна реченица која напомиње да у свим језицима постоји погрешна употреба глаголског прилога, па и код нас;

в) ово је тачан одговор. Поставља се питање: како то знамо? Читав текст је написан да би се на крају дало правило о тачној употреби глаголског прилога, како се не би грешило.

г) нигде не пише да глаголски прилог скраћује реченице.

Тачан одговор је под в)